Što bi rekla naša nesuđena gradonačelnica "u potpunosti se djelomično slažem sa vama".
Evo kako sam ja vidio neke od prozvanih igrača.
Step - nije mi jasan i gotovo. 100 godina je kod nas, ja pojma nemam koju on poziciju igra i di ga još nismo probali (osim na stoperu i golu). I meni se čini da se malo podebelio u odnosu na period prije ozljede i to treba brinuti jer je prava lova tek stigla...
, ma šalim se. Nije predan, ne živi nogomet, trči kao da trči po jajima, kao da se boji zasprintat jer ako padne može boljeti, kad pada pada kao trupac, jako kruto grubo i tromo. Pomorac ili Orijent su njegov put, po meni, i možda je šteta što nije ranije krenuo tim putem, možda bi sad bio igračina, jer ima nešto u njemu.
Fenan Bicikla - osim odličnog šuta, kuži kretanja bez lopte i u odnosu na većinu ekipe ima nekakvo iskustvo. I to je to. Njegov problem je "carinjenje lopte" a ja to zovem kao sporo razmišljanje. Za veznog igrača to nikako nije dobro.
Datković - bio mi je puno sigurniji prije pauze. Kao da mu se uvukla nekakva nesigurnost u glavu (možda strah od konkurenta Sušca). U svakoj tekmi napravi barem jedan veliki kiks, ali to je cijena odrastanja.
Švrljo - e on mi je velika enigma. Kod njega se vidi iz aviona da ga boli k.... Odradim svoje, uzmem lovu i idem. po govoru tjela i izrazu face mu se vidi da nešto ne štima. Ili je opet u svađi sa trenerom, ili zna nešto o sebi i svojoj karijeri za par mjeseci što mi neznamo. Mislim da je on veliki govornik, mislioc i filozof svalčionice, možda i s pravom, ali je doveden da igra...
Tadejević - dobri, pristojni dečko naše obrane, kakvog bi svaka majka poželjela. Nježno i obazrivo sa protivnikom da se ne uvredi, oprezno sa sucem jer taj ima nekakve šarene papiriće i zviždalicu, a reći nešto suigraču, nedaj bog, pa to mi je kompica... Tade, ma daj malo krvi, poludi, zavrni rukave, namrgodi se, vikni, pljuni, mahni rukom, opsuj, daj nešto, vidi čagija, otkine čovjeku nogu i onda izrazom anđelića istom kaže "ajme nisam te vidio".
Ima panični strah od kritike sa tribine (kantrida pogotovo). Uvijek u početku utakmice teži čim prije izbiti loptu da je što dalje od njega, da ne bi doša na tapet. Kad poveže 2-3 greške kola krenu nizbrdo - gotovo. Ali ono što me najviše iritira kod tog dečka je njegov stav. Obrtite pažnju na njegov gornji dio tijela. Uvijek je u istom položaju. Kad napada, kad se brani, kad je prekid, poluvrijeme, kao da je metlu progutao. (slično kao Step). Imam dojam da me zajebava takvim stavom, da uvijek dozira onoliko koliko mu je potrebno kad iskontrolira situaciju. Pomorac....
Palibrk - neznam što bi mislio o tom čovjeku, a opet, zašto se mi i zamaramo oko njega. Nije naš igrač, doveden je da pomogne, da slučano ne kliznemo u 2. ligu, što bi sa ovom Volpijevom pričom bilo ravno katastrofi. Na ljeto ide dalje, i to je to. Ima nešto u njemu, ali nogomet nije individualni sport. Ali bi rado uskočio u Messijeve kopačke (tko ne bi?), čak i kad se prstićem počeše po nosu, napravi to načinom kao i Messi, ali s loptom je druga priča. Sretno, Uroš.
Mislim da ćemo za malo njih saznati kakvi bi ustvri igrači bili da imaju pored sebe 10 vrhunskih igrača (za naše prilike vrhunskih, naravno).
Za kraj mudrost jednog frenda: Nije Messi u Barci, Messi zato što je Messi, nego zato što ima uz sebe Xavija, Iniestu i ostale genijalce. Gdje je taj Messi u argentinskoj reprezentaciji?
FOF
